Nada Vučković
Advertisements

August Strindberg

August Strindberg (August Strindberg; 22. januar, 1849 – 14. maj, 1912) švedski pisac, dramaturg i slikar.

On je jedan od najznačajnijih švedskih pisaca. Strindberg se smatra jednim od začetnika modernog teatra. Rođen je kao četvrto od jedanaestero dece siromašnoga trgovca Karla Oskara Strindberga i njegove služavke Eleonore Norling. U svojim autobiografskim delima, posebno romanu Služavkin sin (Tjenstekvinnans son) svoje je detinjstvo prikazivao težim no što je uistinu bilo. Radio je kao kućni učitelj, činovnik u telegrafskom uredu, glumac, bibliotekar, novinar, a okušao se i u studiju medicine.

Tri puta se ženio: Siri von Essen, Frieda Uhl i Harriet Bosse. Njegov odnos prema ženama bio je prilično problematičan, od mišljenja da žene i muškarci imaju ista prava u Brakovima I (Giftas I) do mizoginijskih stajališta u Brakovima II (Giftas II) i drugim delima.

Pisao je romane, novele, pripovetke, pesme, kritike, pisma, ali je najveću vrednost dostigao u dramama, posebno naturalistički, na primer Gospođicom Julijom (Fröken Julie) kojoj prethodi Predgovor (Förord), značajan manifest naturalizma; dok se drame Igra snova (Ett drömspel) i Sablasna sonata (Spöksonaten) smatraju pretečom ekspresionizma. Njegov naturalizam razlikuje se od naturalizma Emila Zole.

Advertisements

Henrik Ibzen

Henrik Ibzen (nor. Henrik Ibsen; 20. mart 1828 — 23. maj 1906) je bio norveški dramski pisac. Napustio je Norvešku 1864. godine i nakon 27 godina provedenih u Italiji i Nemačkoj, vratio se u zemlju stekavši veliki ugled. U svojim dramama je analizirao moralne nedostatke modernog društva. Svoje poslednje četiri drame napisao je u Norveškoj, a 1900. godine je doživeo prvi od serije moždanih udara i tada se povlači iz javnog života.

Henrik Ibzen – Lutkina kuća (Nora)

O DELU:
Drama pokazuje proces samoosvešćivanja glavne junakinje Nore koja osam godina živi u braku s Helmerom u iluziji sreće (briga za kuću, decu i muža), ali tih osam godina živi u laži ne želeći da prizna mužu da je falsifikovala očev potpis posudivši novac da bi mu spasila život.
Helmer slučajno saznaje istinu. Nora očekuje čudo (oprost i podršku), a dobija osudu. Napokon shvata istinu i odlučuje da napusti muža. U želji za pronalaskom same sebe, napušta porodicu koja ju sputava i guši te kreće u potragu za vlastitim identitetom.
Završetak drame otkriva istinu o trajnoj ljudskoj usamljenosti, bez obzira na brak, te potrebu da pojedinac otkrije svoj vlastiti identitet i ističe pravo pojedinca na slobodu izbora.